Kada bi te neko pitao da li biraš sebe u svom životu, kao iz topa bi odgovorila: ,,Da!’’

Zato što ti već godinama radiš na sebi, ulažeš novac u terapiju, u edukacije, ideš na masaže, imaš vreme za sebe, imaš svoje rituale bez kojih ne možeš!

A onda se desi da u nedelju dana imaš toliko zakazanih rođendana, sastanaka, da ti se u grudima stegne čim ugledaš raspored.

Pa pristaneš na saradnju koja na prvu zvuči odlično, ali zapravo krene da te guši.

Hvataš sebe da si prijateljici promenila čitavu perspektivu na život, spasila odnos i pokrenula posao sve u jednom susretu, dok se vraćaš kući kao da te je tenk pregazio.

Sretneš poznanicu koja oduševljeno sluša o svim tvojim uspesima i izjavljuje kako imaš savršen život, a ne zna da svako veče brišeš podočnjake prstima kao da će umor sam od sebe da nestane.

Da, ti već godinama BIRAŠ SEBE na najrazličitije načine, ali i dalje se ne osećaš ŽIVO I SLOBODNO. I dalje to nije tok života koji ODOGOVARA TVOJOJ DUŠI. I dalje tu ima najmanje ispunjavanja tvojih želja, a najviše jurcanja kroz život kao na traci.

I to je zbog toga što je ’biranje sebe’ samo kao DODATNA AKTIVNOST na tvoj izuzetno popunjen život.

A ono što tu zapravo fali jeste da se duboko spustiš u svoje telo, da pustiš unutrašnje terete i da pratiš odgovore koji se već nalaze u telu.

I dalje pamtim taj prvi čas kundalini joge kada sam se prvi put istinski susrela sa svojim telom u 23. godini života. Nisam imala pojma šta je kundalini joga, samo sam ZNALA da moram da odem na taj čas u Beogradu. Bila sam šokirana kada sam shvatila da ću sve pokrete raditi zatvorenih očiju, ali sam verovala procesu. Nakon sat vremena najrazličitijih pokreta koji su me vodili dublje i dublje u sebe – u završnoj meditaciji plakala sam kao kiša!

Prvi put u životu nisam plakala zato što mi se UPRAVO nešto desilo, zato što me je nešto povredilo, zato što sam se setila nečega iz prošlosti.

Plakala sam i znala sam: ,,Puštam teret iz tela! Oslobađam se!’’

U povratku sam se osećala lako kao pero!

Telo je TAKO MUDRO!

Ukoliko ima pravilno vođstvo – telo može da pusti teret kog uopšte nismo svesne i može da probudi iz nas osećaje naših najdubljih talenata, naše najdublje moći!
Sve dok smo u umu svašta može da DELUJE korisno, primamljivo, inspirativno.

Zapalimo se za ustajanje u 5 ujutro, za kurs koji nam ne treba, za najnoviju čarobnu tehniku.

Ali kada imaš dubok odnos sa telom – nema šanse da ikada više uradiš nešto PROTIV SEBE samo zato što ZVUČI dobro. Nema šanse da ikada više uveriš sebe da ti nije prioritet ono što OSEĆAŠ da je tvoje.

Nakon samo sat vremena radionice ,,Biram sebe’’ proći ćeš kroz pažljivo osmišljen svesni ples kroz koji:

* puštaš emotivni teret koji ti ne treba i OSEĆAŠ lakoću

* precizno u telu znaš osećaj kako je to kada radiš nešto protiv sebe, pa onda MNOGO BRŽE primetiš šta ti u životu izaziva taj osećaj i MNOGO LAKŠE govoriš 'ne'

* tvoje telo se navikava da je tvoj standard da biraš sebe

* precizno u telu znaš osećaj kako je to kada ISTINSKI BIRAŠ SEBE – i po njemu možeš da nastaviš da donosiš odluke koje te zaista vode ka tvojoj slobodi!

Za ovo iskustvo ti ne treba nikakvo predznanje, već samo želja da se osećaš ŽIVO I SLOBODNO.

Utisci nakon radionice:

Nataša

Isidora

Jelena

"Iako se bavim plesom, ova radionica mi je bila posebno zanimljiva!

U prvom delu sam otkrila da, kada ne živim svoj dizajn, onda se krijem - što mi je novo, jer sam uvek bila ta koja je stupala pred sve, kojoj ništa nije bilo teško. Osećala sam da mi je telo kao džak cementa, težina u kukovima.

U drugom delu je bio totalno oslobađajući flow. To sam ja, ples je moja ekspresija!

Sjajna je radionica, jer sada sam i telesno potvrdila te stvari koje sam umno spoznala. Sada ih telesno osećam."

Sanja

Rebeka

"U prvom djelu ,,kako je to kada živim protiv sebe’’ jedva sam čekala da se završi, bilo mi je jako naporno! Odvratan osjećaj. Cijelo vrijeme sam bila u toj frustraciji, u nervozi, ’želim da iskočim iz kože’. I kada sam u tome, onda sam pognuta, teška, troma, pogrbljena. Moja ramena su navodno ’prirodno malo naprijed’ – sad shvatam poruku. Bilo mi je i vruće, baš sam se namučila.

U drugom djelu sam totalno uživala! Podsjetila sam se da, kada biram sebe, kada sam ja ja, nasmijana sam, poletna, vesela, ženstvena. Bilo mi je super koliko sam se smijala, koliko sam bila opuštena. Jako puno sam otvarala prsa, otvaranje, otvaranjeee. U prsima sam umesto grča osećala radost, pa sam dodatno bila sretna što sam se sjetila tog osjećaja! Ispunjenje, uzbuđenje i radost od grla do prsa. Od trbuha prema grlu se podizala energija kroz dubok izdah – tjelesno oslobađanje mog stvaralaštva!

Ovo mi je bolje od bilo koje sesije telesne psihoterapije! Te sesije su mi stalno bile naporne, osjećala sam pritisak da moram da prođem kroz stare osjećaje da bih se oslobodila.

Ovo mi je bilo savršeno, jer sam se u POTPUNOSTI opustila, bila sam tu za sebe, slušala svoje tjelo. Mogla sam biti, osjećati, prepustiti se.

Bilo mi je super i baš mi jako, jako znači taj osjećaj koji sam dobila na kraju – želim si to zapečatiti, prema tome idem, to želim!"

Petra

Marija

Vreme je da se mnogo više IGRAŠ sa životom!